Zašto se beba probudi čim je spustite u krevetac?

Roditelji često pomisle da je problem u krevecu. Pitaju se da li je dušek neudoban, da li je bebi hladno ili možda jednostavno ne voli da spava sama.

Iako je uvek važno proveriti da li su zadovoljene osnovne potrebe – da beba nije gladna, mokra ili da joj nije prevruće ili hladno – u najvećem broju slučajeva razlog zbog kog se probudi čim je spustite nije sam krevetac.

Ono što se zapravo događa jeste da je beba zaspala u jednom okruženju, a probudila se u potpuno drugačijem.

Zaspala je uz vaše naručje, miris, dodir, pokrete ili dojenje. Kada je spustite u krevetac, svi ti uslovi odjednom nestaju.

Iz ugla odrasle osobe ta promena možda deluje mala, ali za bebu predstavlja veliku razliku. Zato se često probudi, zaplače i pokuša da ponovo uspostavi iste uslove u kojima je zaspala.

Zbog toga roditelji često imaju osećaj da beba „ne voli krevetac“, iako je problem najčešće u načinu na koji je zaspala, a ne u mestu na kojem spava.

Šta su asocijacije spavanja i kakve veze imaju sa buđenjem u krevecu?

Ako beba svaki put zaspi uz iste uslove – na primer uz dojenje, ljuljanje, nošenje, dudu ili flašicu – vrlo lako može početi da ih povezuje sa uspavljivanjem.

To nazivamo asocijacijama spavanja.

Same po sebi, asocijacije nisu ni dobre ni loše. Međutim, važno je razumeti da beba tokom noći, baš kao i odrasli, prolazi kroz više ciklusa spavanja. Između tih ciklusa dolazi do kratkih, potpuno prirodnih buđenja kojih se odrasli uglavnom ni ne sećaju.

Ako se beba u tom trenutku nađe u drugačijim uslovima od onih u kojima je zaspala, vrlo često će potražiti upravo ono što joj je pomoglo da zaspi prvi put.

Zato roditelji često imaju osećaj da se beba budi „čim je spuste“, iako se zapravo radi o tome da pokušava da ponovo uspostavi poznate uslove za uspavljivanje.

O ovoj temi detaljnije sam pisala u blogu „Šta su asocijacije spavanja?“.

Da li će beba sama prerasti ovu fazu?

Odgovor zavisi od uzroka. Kod neke dece ova faza zaista prođe kako sazrevaju i razvijaju nove veštine. Međutim, ukoliko se beba već duže vreme uspavljuje isključivo na isti način i svaki put traži iste uslove da bi nastavila da spava, malo je verovatno da će se obrazac promeniti sam od sebe.

To ne znači da treba žuriti ili primenjivati nagle metode. Naprotiv. Što bolje razumemo zbog čega je određena navika nastala, lakše ćemo je menjati postepeno, tempom koji odgovara i detetu i roditeljima.

Kako pomoći bebi da se ne budi čim je spustite u krevetac?

Kada roditelji dođu kod mene na savetovanje, često očekuju da će dobiti jedan trik koji će rešiti ovaj problem već iste večeri.

Volela bih da postoji univerzalno rešenje koje odgovara svakoj bebi, ali istina je da ono ne postoji.

Ono što postoji jeste razumevanje uzroka.

Kada znamo zbog čega se beba budi čim je spustite u krevetac, mnogo lakše možemo postepeno da menjamo način uspavljivanja i pomognemo joj da se oseća sigurnije i kada nije u naručju.

To ne znači da treba naglo prestati sa nošenjem, dojenjem ili maženjem. Naprotiv. Cilj nije da bebi uskratimo bliskost, već da joj, korak po korak, pomognemo da razvije veštine koje će joj omogućiti da lakše nastavi san i onda kada se između ciklusa kratko probudi.

Zato uvek savetujem roditeljima da posmatraju uspavljivanje kao proces, a ne kao trenutak kada dete „konačno zaspi“. Način na koji beba zaspi često utiče i na to kako će nastaviti da spava tokom noći.

Da li treba čekati da beba čvrsto zaspi pre nego što je spustite?

Ovo je još jedno pitanje koje veoma često dobijam.

Mnogi roditelji pokušavaju da procene trenutak kada će beba „dovoljno čvrsto“ zaspati kako bi mogli da je spuste u krevetac. Nekada čekaju pet minuta, nekada deset, a nekada i dvadeset.

Međutim, čak i kada uspete da pogodite pravi trenutak, to najčešće ne rešava problem dugoročno.

Razlog je jednostavan.

Ako beba i dalje zaspi u jednom okruženju, a probudi se u drugom, velika je verovatnoća da će tokom nekog od narednih ciklusa spavanja ponovo tražiti iste uslove koji su joj pomogli da zaspi.

Zbog toga roditelji često imaju utisak da su uspeli da je spuste u krevetac, ali se ona ipak probudi posle dvadesetak ili tridesetak minuta.

Mnogo je važnije raditi na navikama uspavljivanja nego tražiti „savršen trenutak“ za spuštanje u krevetac.

O tome kako bebi pomoći da postepeno razvije zdravije navike uspavljivanja govorim i u YouTube epizodi „Razvijanje veštine samouspavljivanja i plišane igračke kao podrška na tom putu“.

Kada je buđenje čim je spustite znak da treba nešto promeniti?

Svaka beba će se ponekad probuditi kada je spustite u krevetac i to je potpuno normalno.

Međutim, ukoliko se to dešava gotovo pri svakom uspavljivanju, ako beba može da spava isključivo u naručju ili se svaki put probudi čim pokušate da je spustite, to može biti znak da su se razvile jake asocijacije uspavljivanja.

U takvim situacijama roditelji često postaju iscrpljeni. Svako uspavljivanje traje dugo, spuštanje u krevetac postaje izvor stresa, a noćna buđenja se neretko ponavljaju više puta.

Upravo ovakve situacije najčešće viđam u svom radu.

Roditelji tada često misle da će dete jednostavno „prerasti“ ovu fazu. Nekada se to zaista desi, ali veoma često problem ostaje isti ili se vremenom dodatno učvrsti.

Zbog toga je važno da ne čekate da budete potpuno iscrpljeni pre nego što potražite rešenje.

Ukoliko imate osećaj da se ovaj obrazac ponavlja iz dana u dan, da svako uspavljivanje traje sve duže i da ste došli do tačke kada više ne znate šta da pokušate, želim da znate da ne morate kroz to da prolazite sami.

Putem našeg sajta možete zakazati savetovanje sa mnom ili sa nekim od licenciranih savetnika Philipove metode. Kroz individualan pristup pomažemo roditeljima da razumeju uzrok problema sa spavanjem i pronađu rešenja koja su prilagođena upravo njihovom detetu. Potrebe deteta su uvek na prvom mestu, bez treninga spavanja, bez ostavljanja deteta da plače i uz očuvanje bliskosti i odnosa poverenja između roditelja i deteta.

Razumevanje uzroka je prvi korak ka mirnijem snu

Ako postoji jedna stvar koju bih volela da zapamtite nakon čitanja ovog teksta, onda je to da beba koja se probudi čim je spustite u krevetac ne pokušava da vam oteža uspavljivanje niti vas „navikava“ da je stalno nosite.

Ona samo reaguje na način na koji je naučila da zaspi.

Kada razumemo zašto se to dešava, mnogo lakše možemo pomoći bebi da razvije navike koje će joj omogućiti da se oseća sigurno i kada nije u naručju. Upravo zato je važno da ne tražimo brza rešenja koja će pomoći samo jedne večeri, već da radimo na uzroku problema.

Svaka beba je drugačija i ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svima. Međutim, uz razumevanje načina na koji san funkcioniše i uz postepene promene, veliki broj poteškoća sa uspavljivanjem može se prevazići na nežan način, uz očuvanje bliskosti i odnosa poverenja između roditelja i deteta.